Студија анализира литвански бањски град Друскининкај као релевантан пример за истраживање начина на који иницијативе локалних заједница реинтерпретирају наслеђе и користе га као основу за социјалне иновације и економску диверсификацију. У студији се претварање руралног наслеђа у услуге посматра као механизам који повезује експериментисање предвођено локалним заједницама, креирање услуга и институционализоване структуре социјалне економије.